Ni­zom ma­ni­fe­sta­ci­ja ju­če je u Moj­kov­cu obi­lje­že­no 100 go­di­na od Moj­ko­vač­ke bit­ke, ko­ja je vo­đe­na 6. i 7. ja­nu­a­ra 1916. go­di­ne. U njoj je Voj­ska Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re uspje­šno za­u­sta­vi­la austro­u­gar­sku ofan­zi­vu, či­me je omo­gu­će­no po­vla­če­nje Voj­ske Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je pre­ko dje­lo­va Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re ka Ja­dran­skom mo­ru. Cr­no­gor­skom voj­skom ko­man­do­vao je ser­dar Jan­ko Vu­ko­tić.
Or­ga­ni­za­ci­ja Moj­ko­vač­ka omla­di­na na Bad­nje ve­če or­ga­ni­zo­va­la je ba­klja­du na pro­sto­ru biv­šeg ja­lo­vi­šta i po­sta­vi­la tran­spa­rent dug sto me­ta­ra sa nat­pi­som „Oni su pa­li da bi Cr­ne Go­ra i Sr­bi­ja ži­vje­le“, a na­kon slu­že­nja li­tur­gi­je or­ga­ni­zo­va­li su po­ča­sni marš na Boj­nu Nji­vu do spo­me­ni­ka pa­lim ju­na­ci­ma.
– Po­što je or­ga­ni­za­ci­ju obi­lje­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce Moj­ko­vač­ke bit­ke pre­u­ze­la stra­na, od­no­sno ak­tu­el­na vlast u Moj­kov­cu, ko­ja se pr­vo od­ri­ca­la tog da­na i sve­ga u ve­zi sa njim, ni­smo htje­li da bu­de­mo dio te li­ci­mjer­ne pro­sla­ve. Zbog to­ga smo na­pr­a­vi­li na­šu or­ga­ni­za­ci­ju. Mo­žda se ne­ko­me to i ne do­pad­ne, ali na­ša or­ga­ni­za­ci­ja i na­še na­mje­re su sva­ka­ko is­kre­ni – ka­zao je Mi­loš So­šić, je­dan od čla­no­va.
Po­vo­dom Moj­ko­vač­ke bit­ke li­tur­gi­ju u hra­mu u Moj­kov­cu slu­žio je mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je.
– Da­nas nas usmje­ra­va­ju u NA­TO, ka­žu da je to na­še spa­se­nje, a to je isto kao da su kralj Ni­ko­la i Jan­ko Vu­ko­tić 1915. go­di­ne re­kli osva­ja­či­ma „do­bro do­šli evo nas da vam se pre­da­mo, da vas slu­ži­mo kao ro­bo­vi”. To bi bi­lo isto kao da su 1941. go­di­ne u Be­o­gra­du i Pod­go­ri­ci pri­hva­ti­li Hi­tle­ro­vu ti­ra­ni­ju. Mo­gli su to da ura­de, mo­žda ta­da ne bi do­šlo ono dru­go zlo, opa­ko i otrov­no, bez­bo­žno ko­mu­ni­stič­ko sje­me, bra­to­u­bi­lač­ko ko­je je po­si­ja­no ov­dje istom de­mon­skom ru­kom. Da­nas ta i ta­kva Evro­pa, NA­TO-pak­tov­ska, pljač­ka, oti­ma i pro­go­ni sa vje­kov­nih og­nji­šta. U tu Evro­pu da uđe­mo, mo­že­mo, ali on­da bo­lje da je Jan­ko Vu­ko­tić pot­pi­sao pakt sa Fra­njom Jo­si­fom, Fran­com Jo­ze­fom, sa Hi­tle­rom 1941. go­di­ne. U tom prav­cu mo­že da ide ko ho­će, ali Cr­na Go­ra Moj­kov­ca, Cr­na Go­ra kra­lja Ni­ko­le, Sve­tog Per­ta Ce­tinj­sko­ga i Pe­tra Dru­go­ga Lov­ćen­skog Taj­no­vid­ca, ta Cr­ne Go­ra zna svoj put, to je vi­tle­jem­ski put. To je put lju­ba­vi pre­ma Hri­stu i brat­ske lju­ba­vi, to je naš put i od­bra­na do­sto­ja­na­stva ljud­sko­ga jer onaj ko se­be ne bra­ni on ne­će od­bra­ni­ti ni dru­go­ga – po­ru­čio je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
On je na­veo da je u Moj­kov­cu bi­lo naj­te­že po­dig­nu­ti hram, ali se ipak žar vje­re ras­plam­sao u tom gra­du.
– Ko­me bi se dru­go­me vra­ti­li ako ne Bo­gu i Bo­ži­ću, ako ne oni­ma ko­ji su na ovaj dan 1916. go­di­ne, ov­dje na Bo­žić, po sni­je­gu se bo­ri­li za krst ča­sni i slo­bo­du zlat­nu i pra­zno­va­li, lo­ži­li bad­njak, sla­vi­li Bo­žić u brat­skoj slo­zi i lju­ba­vi. Žr­tvo­va­li su se za svo­ju slo­bo­du, za svo­je do­sto­jan­stvo, za svoj bad­njak, za svoj Bo­žić i za bra­ću svo­ju – ka­zao je Am­fi­lo­hi­je pod­sje­ća­ju­ći da su, ka­ko ka­že, nji­ho­va bra­ća go­nje­na i por­go­nje­na od ne­ma­ni „austro­u­gar­sko-švap­ske, pre­la­zi­li su per­ko Ča­ko­ra i po­vla­či­li se pre­ko al­ban­ske gol­go­te”.
Mi­tro­po­lit je na­veo da da­nas sto­ji­mo pred isto­rij­skim li­cem onih ko­ji su bra­ni­li obraz Evro­pe, bra­ne­ći svoj obraz i do­sto­jan­stvo na Moj­kov­cu.
– Mi se opet na­la­zi­mo u istom po­lo­ža­ju u ko­jem su se na­šli kralj Ni­ko­la, kralj Pe­tar, car Ni­ko­laj Dru­gi, Ju­go­sla­vi­ja 1941. Šta je NA­TO pakt ko­ji nas je bom­bar­do­vao, ko­ji nam je oteo Ko­so­vo i Me­to­hi­ju, ko­ji da­nas po­dr­ža­va bra­to­u­bi­lač­ki rat u Ukraj­ni na­sta­vlja­ju­ći Hi­tle­ro­vo dje­lo? Šta je NA­TO pakt ko­ga pri­zi­va sa­da na­ša vlast, ne­go na­sta­vak isto­ga ono­ga dje­la, istih onih ide­ja ko­je su do­ve­le do Moj­ko­vač­ke bit­ke i od­bra­ne.Na­sta­vak ide­ja ko­je su do­ve­le do pa­da Lov­će­na do al­ban­ske gol­go­te, do bjek­stva kra­lja i go­spo­da­ra Ni­ko­le Pr­vo­ga u iz­gnan­stvo da bi se vra­tio svo­me Ce­ti­nju po­sli­je 70 go­di­na. Šta je dru­go ovo što se do­ga­đa ne­go na­sta­vak tog sa­mo­lju­blja evrop­skog, ali ni­je to istin­ska i pra­va hri­šćan­ska Evro­pa – ka­zao je on.
Epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je oda­ju­ći po­čast ju­na­ci­ma Moj­ko­vač­ke bit­ke ka­zao je da je Go­spod po­gle­dao na nji­ho­vu žr­tvu i evo iz te kr­vi ob­na­vlja se ov­dje vje­ra pra­vo­slav­na. Iz te kr­vi, ka­ko je ka­zao, ni­kao je hram u Moj­kov­cu, ali i mno­gi dru­gi u do­li­ni Ta­re.J.Š.


Po­što­va­nje slav­ne pro­šlo­sti

Po­vo­dom 100-go­di­šnji­ce Moj­ko­vač­ke bit­ke, si­noć je u tom gra­du odr­ža­na sve­ča­na aka­de­mi­ja, sa ko­je je pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić po­ru­čio je da je ta bit­ka bi­la či­sto cr­no­gor­ska. On je na­veo da se obi­lje­ža­va­njem ju­bi­le­ja bit­ke po­ka­zu­je da sa­vre­me­na Cr­na Go­ra ne za­bo­ra­vlja i po­štu­je slav­nu pro­šlost.
– Mo­ra­mo uči­ti na naj­ve­ćim i naj­sjaj­ni­jim pri­mje­ri­ma na­še isto­ri­je. Po ve­li­či­ni i ča­sti Moj­ko­vač­ka bit­ka sto­ji uz one na Kru­si­ma, Gra­hov­cu i Vuč­jem do­lu, kao i uz dru­ge bit­ke za stva­ra­nje cr­no­gor­ske dr­ža­ve. Isto­rij­ska sud­bi­na je htje­la i da se slav­nom moj­ko­vač­kom po­bje­dom okon­ča zna­me­ni­ta epo­ha Cr­ne Go­re pod vla­da­vi­nom ve­li­kih Pe­tro­vi­ća Nje­goš. U no­vo­stvo­re­noj dr­ža­vi, u ko­ju je uto­plje­na Cr­na Go­ra, nje­ne isto­rij­ske za­slu­ge, po­seb­no ča­sna i ju­nač­ka ulo­ga u Pr­vom svjet­skom ra­tu, umje­sto da bu­du pri­zna­te i vred­no­va­ne, po­sta­le su pred­me­tom ospo­ra­va­nja i ni­po­da­šta­va­nja. Umje­sto pri­zna­nja usli­je­di­le su op­tu­žbe. Ten­den­ci­o­znim fal­si­fi­ka­ti­ma ta­da vo­de­ćeg dvor­skog isto­ri­ča­ra Vla­di­mi­ra Ćo­ro­vi­ća, ko­ji su do­bi­li ka­rak­ter zva­nič­nog mi­šlje­nja, po­sta­lo je bje­lo­da­no da se za­slu­ge Cr­ne Go­re že­le za­bo­ra­vi­ti – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
Vi­je­nac na Spo­me­nik ju­na­ci­ma Moj­ko­vač­ke bit­ke po­lo­ži­li su ju­če cr­no­gor­ski pred­sjed­nik Fi­lip Vu­ja­no­vić, pred­sjed­nik op­šti­ne Moj­ko­vac De­jan Me­do­je­vić i za­mje­nik na­čel­ni­ka Ge­ne­ral­šta­ba Voj­ske Cr­ne Go­re Raj­ko Pe­šić.